Монография предназначена для историков, антропологов, культурологов, искусствоведов, а также всех, кто интересуется Средневековьем и историей религии

Скачать 5.36 Mb.

Название	Монография предназначена для историков, антропологов, культурологов, искусствоведов, а также всех, кто интересуется Средневековьем и историей религии
страница	34/38
Тип	Монография

1 ... 30 31 32 33 34 35 36 37 38

639 Сама процедура канонизации в этот период не может быть сведена лишь к формальной церковно-канонической процедуре. Хотя документальные свидетельства не сохранились, упоминания об этом встречаются в источниках XVI в. См., например: Filleau J. Les annales d'Aquitaine. Faicts et gestes en sommaire des roys de France et d'Angleterre, pays de Naples & de Milan. Par Iean Bouchet. Augmentees de plusieurs pieces rares et historiques extraictes des bibliothecques, & recuillies par A. Mounin. Dedie'es a monseigneur le duc de la Roche –Foucault: La preuue historique des litanies de la grande reyne de France saincte Radegonde. Contenant par abbregé les actions miraculeuses de sa vie tirées des historiens françois. – V. 3. 1643. – P. 190. (Электронный ресурс: https://books.google.ru/books?id=Rmz2hfGwuU0C&pg=PA190&lpg=PA190&dq=radegonde+canonisation&source=bl&ots=isgZfIA0tk&sig=ywzF6JAo2Bo–nN9GXQ9TpOdD–4o&hl=ru&sa=X&ei=–m8FVd3GF8_LaJS–gPAN&ved=0CCwQ6AEwAg#v=onepage&q=radegonde%20canonisation&f=false)

640 Favreau R. Le culte de sainte Radegonde á Poitiers au Moyen Age Les Religieuses dans le cloître et dans le monde des origines à nos jours: actes du deuxième colloque international du C.E.R.C.O.R., Poitiers, 29 septembre–2 octobre 1988. – Université de Saint–Etienne, 1994. – Pp. 91–110. – P. 92.

641 Двумя веками ранее, в последние годы жизни Радегунды в конвенте было около двухсот монахинь (См.: Gregorius Turonensis. Liber de Gloria confessorum. 104).

642 Адемар Шабаннский. Хроника (Ademari cabannensis chronicon). Книга 3. Гл. 16. XVI. (Электронный ресурс: http://www.vostlit.info/Texts/rus17/Ademar_Cabannensis/frametext1.htm)

643 Favreau R. Le culte de sainte Radegonde… P. 92.

644 Он был королем западно–франкского королевства менее двух лет с 877 по 879 гг.

645 Kleinmann D. Radegonde, une sainte européenne. Vénération et lieux de veneration dans les pays germanophones. PSR editions, 2001. P. 42–43.

646 Favreau R. Le culte de sainte Radegonde… P. 97.

647 По мнению исследователей, этот манускрипт, «жемчужина XI в.», является одной из самых ценных книг, которые имеются в публичной библиотеке города Пуатье (См.: Carrasco M. E. Spirituality in Context: The Romanesque Illustrated Life of St. Radegund of Poitiers (Poitiers, Bibl. Mun., MS 250) // The Art Bulletin. Vol. 72, No. 3 (Sep., 1990), pp. 414–435).

648 Carrasco M. E. Spirituality in Context. P. 414–415.

649 Hildebertus Lavardinienses. Patrologia Latina 171. Французский перевод: Hildebert de Lavardin. Vie de sainte Radegonde // Radegonde de la couronne au cloître. Association Gilbert de La Porrée. Poitiers (novembre 2005). P. 89- 118.

650 По мнению Жака Деларена, он олицетворяет собой «кульминацию одного из самых влиятельных движений средневекового христианства – реформы, начавшейся в X в. в Клюни… В ходе нее была предпринята попытка установить контроль над жизнью как клириков, так и мирян, и оформить отношения между Церковью и миром» (См.: Деларен Ж. Глазами Церкви // История женщин на Западе: в 5 т. Т. II: Молчание Средних веков / под общ. ред. Ж. Дюби и М. Перро; под ред. К. Клапиш–Зубер. – СПб.: Алетейя, 2009. – 26–27).

651 См.: Radegonde de la couronne au cloître… P. 87–88.

652 См.: Tilliete J.–Y. Les modèles de sainteté du IXe au XIe siècle, d'après le témoinage des récits hagiographiques en vers métriques / Santi e demoni nell'alto medioevo occidentale (secoli V–XI), 2 vols. (Settimane di studio del Centro italiano di studi sull'alto medioevo, 36; Spoleto, 1989), pp. 381–406.

653 Деларен Ж. Глазами Церкви… с. 37.

654 Favreau R. Le culte de sainte Radegonde… P. 97

655 Moulinier L. Un témoin supplémentaire du rayonnement de sainte Radegonde au Moyen Age ? La Vita domnae Juttae (XIIe siècle) P. 3. (Электронный ресурс: https://hal.archives–ouvertes.fr/file/index/docid/626065/filename/Raderevu.pdf)

656 Истоки подобного отношения, как было отмечено выше, можно обнаружить в житии, написанном Баудонивией.

657 Brittain F. The Lyfe of Saint Radegund. Cambridge University Press, 1926. P. 52; Aigrain R. Sainte Radegonde. Paris, 1918. P. 176–177.

658 Favreau R. Le culte de sainte Radegonde… P. 102.

659 Lillich M.P. The Armor of Light: Stained Glass in Western France, 1250–1325. University of California Press, 1994. P.76–120.

660 Moulinier L. Un témoin supplémentaire du rayonnement de sainte Radegonde au Moyen Age ? La Vita domnae Juttae (XIIe siècle) P. 4.

661 Ibid.

662 Mérindol Ch. Le culte de sainte Radegonde et la monarchie française à la fin du Moyen Age / Les religieuses dans le cloître et dans le monde des origines à nos jours: Actes du deuxième colloque international du C.E.R.C.O.R., Poitiers, 29 septembre–2 octobre 1988 (Saint Etienne: Publications de l'Université de Saint Etienne, 1994). 789–796.

663 Favreau R. Le culte de sainte Radegonde… P. 106–109; Lillich M.P. The Armor of Light… P.76–120.

664 Восстановительные работы велись за счет средств Анны Австрийской, которая сделала богатые пожертвования в благодарность за излечение сына, будущего короля Людовика XIV (См.: Brennan B. Piety and Politics in Nineteenth Century Poitiers: The Cult of St Radegund // Journal of Ecclesiastical History , vol. 47, no. 01, 1996. P. 66).

665 Brennan B. Piety and Politics… P. 66.

666 Ibid.

667 Idem. P.67.

668 Idem. P. 73.

669 Idem. P. 76–79.

670 Lillich M.P. The Armor of Light… P.76–120

671 Brennan B. Piety and Politics… P. 78.

672 Idem. P. 80.

673 Основные биографические сведения о крале Милутине и критический обзор существующей библиографии см. Станковић В. Краљ Милутин 1282–1321. Београд: Фреска, 2013.

674 Поповић Д. О настанку култа светог Симеона // Поповић Д. Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији. Београд: САНУ, 2006. С. 41–74.

675 О дате пострижения Симеона Немани см. Баришић Ф. Хронолошки проблеми око године Немањине смрти // Хиландарски зборник. 1971. № 2. С. 55. О значении этого события см. Живојиновић М. Стефан Немања као монах Симеон // Међународни научни скуп Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви — историја и предање, Септембар 1996 / Под ред. J. Калић. Београд: САНУ, 2000. С. 103–104; Описание этого события в источниках: Свети Сава. Сабрана дела / Под ред. Т. Jовановић. Београд: Српска књижевна Задруга, 1998. С. 164; Стефан Првовенчани. Сабрана Дела / под ред. Љ. Јухас-Георгиевска. Београд: Српска књижевна задруга, 1999. С. 50; Доментијан. Житије Светога Саве / Под ред. Љ. Јухас-Георгиевска. Београд: Српска књижевна задруга, 2001. С. 66; Теодосије Хиландарац. Живот светога Саве / Под ред. Ђ. Даничић. 2-е изд., стереотип. Београд: Штампарији Црвеног крста Југославије, 1973. С. 39.

676 Свети Сава. Сабрана дела… С. 170; Стефан Првовенчани. Сабрана Дела… С. 52–54; Доментијан. Житије Светога Саве… С. 68–70; Теодосије Хиландарац. Живот светога Саве… С. 40.

677 Трифуновић Ђ., Бјелогрлић В., Брајовић И. Хиландарска оснивачка повеља Светога Симеона и Светога Саве // Осам векова манастира Студенице. Зборник радова / Под ред. В. Кораћ. Београд: САНУ, 1986. С. 51; Živojinović M. The foundation of Hilandar // Hilandar monastery / под ред. G. Subotić. Београд: САНУ, 1998. С. 29–48.

678Смерть по хиландарскому типику датируется 1200 г., но в златопечатном сигилии Алексея III Ангела Неманя упоминается как ἐκεῖνος (покойный), что переносит дату смерти Стефана Немани на 13 февраля 1199 г. (Баришић Ф. Хронолошки проблеми око године Немањине смрти // Хиландарски зборник. 1971. № 2. С. 31–58).

679 Одним из поводов для канонизации Симеона стало мироистечение от его мощей, что имело место или на первую годовщину его смерти в Хиландаре (Доментијан. Живот светога Симеуна и светога Саве / Под ред. Ђ Данчић. Београд, 1895. С. 86-88; Доментијан. Житије Светога Саве… С. 130–136; Теодосије Хиландарац. Живот светога Саве… С. 70–75; Богдановић Д. Кратко житиjе светог Саве // Зборник Матице српске за књижевност. 1976. № 24/1. С. 18, 30) или после переноса мощей в Студенице. Более подробно о мироточении от мощей св. Симеона и его связи с канонизацией см. Поповић Д. О настанку култа светог Симеона... С. 50–51.

680 Максимовић Љ. О године преноса Немањиних моштију у Србију // Зборник радова византолошког института. 1986. № 24–25. С. 437–442.

681 Правящий наследник Немани Стефан послал своему брату Саве письмо с просьбой перенести мощи отца. Как сообщает Житие Симеона, написанное св. Савой и Житие Савы, написанное Доментианом (Свети Сава. Сабрана дела… С. 186; Доментијан. Житије Светога Саве… С. 144), причиной этого стало нападение врагов на сербскую землю, в то время как в Житии св. Симеона, написанном Стефаном Первовенчанным, и в Житии св. Савы авторства Феодосия, сообщается, что виной всему был мятеж брата Стефана Вука, который оказался обойденным при наследовании престола (Стефан Првовенчани. Сабрана Дела… С. 72; Теодосије Хиландарац. Живот светога Саве… С. 78–81)

682 Биографии и деятельности св. Савы посвящена обширная библиография, ее обзор до 1979 г. можно найти в статье Ћирковић С. Проблеми биографије Светога Саве // Међународни научни скуп Сава Немањић — Свети Сава. Историја и предање / Под ред. В. Ђурић. Београд: САНУ, 1979. С. 7–13.

683 Маринковић Р. Историја настанка Живота господина Симеона од светога Саве // Међународни научни скуп Сава Немањић… С. 201–213.

684 Марјановић-Душанић С. Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века. Београд: САНУ, 1994. С. 29–30.

685 Гардашевић Б. Каноничност стицања аутокефалности Српске цкрве 1219 године // Свети Сава — споменица поводом осамстогодишњице рођења / Под ред. Т. Jовановић. Београд: Свети архијерејски синод СПЦ, 1977. С. 33–77.

686 Доментиан (Житије Светога Саве… С. 194–200) ошибочно считает, что это был патриарх Герман.

687 Поповић Д. Мошти светог Саве // Под окриљем светости… С. 75–96 с предшествующей библиографией.

688 Костић Д. Учешће св. Саве у канонизацији св. Симеона // Светосавски зборник. Београд: САНУ, 1936. С. 148–167. К студеницкой группе источников относятся Студенецкий типик с савиным Житием св. Симеона, саввина Служба св. Симеону, Житие св. Симеона Стефана Первовенчанного, и древнейшая редакция Проложного жития св. Симеона; хиландарская группа источников датируется более поздним временем (второй половиной XIV в.) и состоит из житий Савы и Симеона, написанных Доментианом, и Жития св. Савы и гимнографических произведений Феодосия Хиландарця (служб св. Симеону и св. Саве и трех общих канонов).

689 Более ранняя милешевская традиция представлена милешевской службой св. Саве, составленной вскоре после перенесения его мощей в 1237–1238 гг. (Богдановић Д. Најстарија служба Светом Сави. Београд: САНУ, 1980. С. 51–53) и кратким житием, 1240-х гг. (Богдановић Д. Кратко житије светог Саве… С. 5–32), в то время как хиландарская группа источников та же, что и в случае св. Симеона. О локализации культа св. Савы в Милешеве см. также Поповић Д. Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Филозофски факултет у Београду, 1992. С. 59–60.

690 Так, например Доментиан переносит момент истечения мирра от мощей Симеона из Студеницы в Хиландар (Доментијан. Живот Светога Симеуна… С. 76–80, 86–88; Доментијан. Житије Светога Саве… С. 106–112, 130–136), а Феодосий в своих гимнографических произведениях обращается к святым Симеону и Саве от имени «нас», монашеской общины Хиландара, которая была собрана при непосредственном участии святых («многие же стада честных иноков, которые вы боголепно собрали в божественных церквях, восхваляют в них вашу память, о, Симеон и Сава»: Србљак. Службе, канони, акатисти / Под ред. Ђ. Трифуновић. Т. 1. Београд: Српска књижевна задруга, 1970. С. 327

691 Более подробно о данных памятниках и их идеологической составляющей см. Đurić V. J. La symphonie de l'État et l'Église dans la peinture murale en Serbie médiévale // Свети Сава у српској историји и традицији. Међународни научни скуп, маја 1995 / Под ред. С. Ћирковић. Београд: САНУ, 1998. С. 203–223.

692 О Хиландарской группе см. Adashinskaya A. The Origins of the Joint Cult of St. Simeon and St. Sava of Serbia Based on Visual Sources // Annual of medieval Studies at CEU. 2010. No. 16. P. 77–92.

693 Так, Д. Милошевић (Срби светитељи у старом српском сликарству // О Србљаку, студије / Под ред. Ђ. Трифуновић. Београд: Српска књижевна задруга, 1970. С. 143–186) начинает ряд памятников, отражающих парный культ с династических композиций в Милешеве и Студенице, а М. Ћоровић-Љубинковић (Уз проблем иконографије српских светитеља Симеона и Саве // Старинар, н. с. 1958. № VII–VIII. С. 86–87) предполагает, что прототипом парного изображения Симеона и Савы должны были служить несохранившиеся образы, созданные в Печке Патриашей или Жиче.

694 Марјановић-Душанић С. Молитве светих Симеона и Саве у владарском програму краља Милутина // Зборник радова Византолошког института. 2004. № 41. С. 235–250.

695 О формировании концепции династической святости, и иконографии Лозы Неманичей см. Војводић Д. Од хоризонталне ка вертикалној генеалошкој слици Немањића // Зборник радова Византолошког института. 2001. № 44. С. 295–311 с предшествующей библиографией.

696 Ђурић B. Ј. Једна антиисламска икона светог Саве Српског и светог Симеона Немање // Хиландарски зборник. 1997. № 9. С. 137.

697 См. Adashinskaya A. The Origins of the Joint Cult…

698 В рукописной традиции сохранилось две даты написания Жития св. Савы: 1242/43 (Венская рукопись) и 1253/54 (Санкт-Петербургская), и на настоящий момент не удается установить точное время написания этого произведения:Ћирковић С. Проблеми биографије светог Саве... С. 7–13.

699 Доментијан. Житије Светога Саве… С. 96.

700 Там же. С. 96–100.

701 О ктиторском праве см. Марковић В. Ктитори, њихове дужности и права // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 1925. № 5. С. 100–125; Троицки С. Ктиторско право у Византији и немањићкој Србији // Глас Српске краљевске академије. 1935. № 168. С. 79–133.

702 Дж. Трифунович (Трифуновић Ђ. Теодулов препис Теодосијевог живота светог Саве. // Хиландарски зборник. 1978. № 4. С. 99–107) и Д. Богданович (Богдановић Д. Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга, 1980. С. 169–175, с предшествующей библиографией) считают, что, возможно, Доментиан и Феодосий были современниками на некоторый период времени, и что произведения Феодосия стоит датировать концом ХIII в. – первыми десятилетиями ХIV в. И. Шпадиер (Шпадијер И. Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија Хиландарца // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2010. № 76. С. 3–16) предположила, что Житие св. Савы было написано в период правления Драгутина (1276–1281).

703 Богдановић Д. Београдски препис Теодосијевог «канона општег Христу и Симеону и Сави» с краја 14 века // Прилози за књижевност, језик и фолклор. 1967. № 33. Вып. 3–4. С. 238–243.

704 Радојичић Ђ. Сп. Теодосијев канон општи Симеону Неманји и Сави (гласа 4) // Jужнословенски филолог. 1955–1956. № 20. Вып. 1–4. С. 142–149.

705 Этот канон был опубликован в позднейшей славянской редакции в: Србљак. Службе, канони, акатисти... С. 316–447 и в сербском переводе: Теодосије. Службе, канони и похвала / Под ред. Б. Јовановић-Стипчевић. Београд: Просвета — Српска књижевна задруга, 1988. С. 131‒200.

706 Србљак. Службе, канони, акатисти... С. 278‒298.

707 Там же. С. 219‒293.

708 Богдановић Д. Каталог ћирилских рукописа манастира. Београд: САНУ, 1988. С. 124. No. 277. Канон на 8 гласов находится на листах 166r ff.

709 Суботин-Голубовић Т. Октоих — узор и инспирација за средњовековне српске химнографе // Музикологија. 2011. №11. С. 53‒62.

710 См. комментарии в: Теодосије. Службе, канони и похвала… С. 301. О структуре канона и figura etymologica у Феодосия см. Трифуновић Ђ. Стара српска црквена поезија // О Србљаку… С. 49; Шпадијер И. Химнографски жанр и богослужбена пракса — Теодосијеви канони светоме Симеону и светоме Сави // Зборник Матице српске за славистику. 2003. № 63. С. 346.

711 Шпадијер И. Крајегранесија Теодосија Хиландарца // Трећа југословенска конференција византолога. Београд – Крушевац: САНУ, 2002. С. 151–152.

712 Циклы канонов св. Николаю были составлены Иосифом Песнописцем, константинопольским патриархом Фотием и Иоанном Евхаитом (свящ. Желтов М. Святитель Николай Мирликийский в византийской гимнографии // Добрый кормчий. Почитание святителя Николая в христианском мире / Под ред. А.В Бугаевского. Москва: Скиния, 2011. С. 208–221).

713 Дмитрий Солунский получил два цикла канонов: первый написан Иосифом Песнописцем (Petit L. Bibliographie des acolouthies greques. Bruxelles: Société des Bollandistes, 1926. P. 58–60), а второй — Симеоном Солунским (Θουντούλης ᾿Ι. Μ. «Μεγάλη ῾Εβδομάς» τοῦ ἁγίου Δημητρίου // Κείμενα Λειτουργικῆς. Vol. 2: Θέματα εὐχολογίου. Θεσσαλονίκη, 1994. Σ. 271–396).

714 И. Добрев (Добрев И. Каноните за св. Иван Рилски от Георги Скилица // Старобългаристика. 2002. Год. 26. № 3. С. 3–12) доказал, что венок канонов Иоанну Рильскому был составлен в XII в. на греческом Георгием Скилицей, но сохранился лишь частично в переводе на славянский язык.

715 Более подробно о контексте исполнения канонов и составе рукописей, где они были обнаружены см. Шпадијер И. Трагом светогорских преписа Теодосија Хиландарца // Осам векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура/ Под ред. В. Кораћ. Београд: САНУ, 1998. С. 383; Шпадијер И. Химнографски жанр и богослужбена пракса. С. 349–351.

716 Богдановић Д. Београдски препис… С.231–237.

717 Радојичић Ђ. С. Теодосијев канон… С. 142.

718 Там же. С. 145.

719 Рамазанова Н. В. Кондак в древнерусской рукописной традиции XI–XVII вв // Источниковедческое изучение памятников письменной культуры / Под ред. Г.П. Енина и др. Л: ГПБ, 1990. С. 14.

720 Радојичић Ђ. С. Теодосијев канон… С. 146.

721 Некоторыми авторами подобные военные метафоры были сочтены поэтическими топосами: см. напр. Podskalsky, G. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien 865-1459. München: Beck, 2000. P. 376–377.

722 О структуре греческой похвалы в славянской традиции: Alissandratos J. Medieval Slavic and Patristic Eulogies. Florence: LeLettere, 1982. P. 7–18.

723 Јовановић, Т. Похвала светоме Симеону и светоме Сави Теодосија Хиландарца // Књижевна историја. 1972–1973. № 20. Вып. 5. С. 742, 757, 759.

724 Там же. С. 718.

725 Там же. С. 749.

726 О ските: Петковић С. Хиландар. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1989. С. 76.

727 Јовановић Т. Похвала светоме Симеону… С. 762.

728 Там же. С. 721.

729 Об истечении мирра из образа на стене см. Доментијан. Житије Светога Саве… С. 136; Доментијан. Живот светога Симеуна… С.88; Теодосије Хиландарац. Живот светога Саве… С. 72.

730 Adashinskaya A. The Origins of the Joint Cult…

731 Радојчић С. Хиландарске иконе Светог Саве и Светог Симеона Немање // Гласник. службени лист Српске православне цркве. 1953. № 34. Вып. 2–3. С. 30–31.

732 Обычно, текст на свитке цитирует псалом 33:11 (Приидите, чада, послушайте мене, страху Господню научу вас), что связано с речью Симеона при принятии монашеских обетов (Доментијан. Житије Светога Саве… С. 45) и воспринимался как поучение для наследников (Марјановић-Душанић С. Владарска идеологија Немањића. Београд: Клио, 1996. С. 234–246). В некоторых случаях, св. Симеон изображен со свитком имеющим другой текст, как, например, в Псаче, Лесново, церкви св. Апостолов в Печи и на иконе из Русского Музея в Санкт-Петербурге: Ћурић В. Ј. Једна антиисламска икона – С. 126–133.

733 Ћурић, В. Ј. Једна антиисламска икона… С. 119–139.

734 Р. Николић (Николић Р. Ново датовање иконе св. Саве и св. Симеона Немање // Саопштења. 1969. № 8. С. 197–202) предполагал, что икона может быть работой печской школы, однако ее композиция, стилистика и палеография надписей не соответствуют выдвинутой гипотезе.

735 Djuric V. Le nouveau Joasaph // Cahiers archéologiques. 1985. No. 33. P. 99–109; Ђорђевић И. М. Свети Симеон Немања као нови Јоасаф // Лесковачки зборник. 1993. № 33. С. 159–166; Марјановић-Душанић С. Владарска идеологија… С. 234–246.

736 Точная датировка росписей церкви неизвестна. В 1307 г. церковь становиться метохом Хрусийского пирга, а в 1321 г. — самого Хиландарского монастыря (Actes de Chilandar. I. Des origines à 1319 / Ed. M. Živojinović et al. Paris: Éditions du CNRS, 1998. P. 172–175, 298–300). Б. Тодич (Todić B. Serbian medieval painting: the age of King Milutin. Belgrade: Draganić, 1999. P. 346.) и Миодраг Маркович (Марковић М. Хиландар и живопис у црквама његових метоха — пример светог Никите код Скопља // Пета казивања о Светој Гори / Под ред. М. Милосављевић. Београд: Просвета, 2007. С. 186–190) предположили, опираясь на отсутствие ктиторского портрета Милутина в программе св. Никиты, что роспись была выполнена уже после смерти краля по заказу хиландарских монахов в 1320-е гг.,

737 Todić B. Serbian medieval painting… P. 345.

738 О датировке данной части росписи 1346 г. см. Габелић С. Манастир Лесново. История и сликарство. Београд: Стубови културе, 1998. С. 32–34.

739 Там же. – С. 127–131.

740 О новой датировке фресок Псачи см. Расолкоска-Николовска З. О историјским портретима у Псачи и времену њиховог настанка // Зограф. 1995. № 24. С. 39–51.

741 Димитрова Е. Манастир Матејче. Скопје: Каламус, 2002. С. 262–267.

742 Там же. С. 196.

743 Ђурић В. Полошко — хиландарски метох и Драгушинова гробница // Зборник Народног музеја. 1975. № 8. С. 331.

744 Историjа српског народа / Под ред. Д. Срејовић и др. Т. 1: Од наjстариjих времена до Маричке битке (1371). Београд: Српска књижевна задруга, 1981. С. 148–158, 220–225.

745 Ђурић В. Ј., Ћирковић С., Кораћ В. Пећка патријаршија. Београд: Југословенска ревија, 1990. С. 32.

746 По мнению Б. Тодича (Тодић Б. Репрезентативни портрети Светог Саве у средњовековном сликарству // Свети Сава у српској историји и и традицији. Међународни научни скуп, маја 1995/ Под ред. С. Ћирковић. Београд: САНУ, 1998. С. 242) тот факт, что оба святых имеют эпитет «ктитор» является частью некой несохранившейся местной легенды.

747 Стари српски записи и натписи / Под ред. Љ. Стојановић. Т. 1. Београд: Српска краљевска академија, 1902. С. 89. № 280.

748 Поповић Д. О настанку култа светог Симеона... С. 56–61.

749 Более подробно о греческих памятниках, где появляется только св. Сава см. Кисас С. Представа св Саве Српског као ктитора манастира Ватопеда // Зборник за ликовне уметности. 1983. № 19. С. 185–199.

750 О сербском ктиторстве над монастырем см. Суботић Г. Обнова манастира Светог Павла у XIV веку // Зборник радова византолошког института. 1983. № 22. С. 207–258; Он же. Манастир Светог Павла // Казивана о Светој. Гори / Под ред. М. Јанковић. Београд: Просвета, 1995. С. 114–142. В дальнейшем сербские аристократы также покровительствовали монастырю св. Павла, в 1419 г. сербская монахиня Макрина завещала ему церковь Николы в Стрельце (Стародубцев Т. Прилози проучавању цркава и манастира осниваних или обнављаних у области Бранковића од 1371. до 1455. Године. I део // Косовско- метохијски зборник. 2013. № 5. С. 42–43, 56) а в 1466 г. он был богато одарен со стороны сербской деспины Мары Бранкович, жены султана Мурада II (Поповић М. Мара Бранковић. Жена између хришћанског и исламског културног круга у 15. веку. Нови Сад: Академска књига, 2014. С. 207–225).

751 Суботић Г. Манастир Светог Павла… С. 138–141.

752 Текст службы, а также исследование, посвященное распространению житий и служб св. Симеону и св. Саве в греческой афонской традиции: Тарнандис Л. Култ светог Саве и светог Симеона код Грка // Хиландарски сборник. 1983. № 5. С.101–177. Недавно С. Ю. Темчин (Сербский писатель Феодосий Хиландарец как греческий гимнограф // Multa et Varia: Studi offerti a Maria Marcella Ferraccioli e Gianfranco Giraudo / Ed. F. Creţ Ciure et al. Multa et Varia: Studi offerti a Maria Marcella. Vol. 2. Milano: Biblion Edizioni, 2012. P. 597–604) предположил, что греческий канон мог быть составлен сербским Феодосием Хиландарцем, но даже в этом случае распространение канона в греческих афонских рукописях XVI в. является симптоматичным.

753 Todić B. Portraits des saints Syméon et Sava au XIVe siècle. Contribution à la connaissance de l'idéologie de l'État et de l'Église serbes // Βυζάντιο και Σερβία κατά τον ΙΔ` αιώνα / Ed. G. Babić. Αθήνα, Εθνικό Ίδρυμα Ερευνώ, 1996. P. 129–139: Марјановић-Душанић С. Молитве светих Симеона и Саве… С. 235–250.

754 Марјановић-Душанић C. Владарска идеологија Немањића… С. 118–135; Она же. Молитве светих Симеона и Саве... С. 239–245.

755 Станојевић С. Краљ Драгутин // Годишњица Николе Чупића. 1936. №45. С. 8; Mavromatis L. La fondation de l'Empire serbe. Le kralj Milutin. Thessaloniki: Center for Byzantine Studies, 1978. P. 16ff; Историjа српског народа. Т. 1… С. 438.

756 Греческие походы Милутина описаны архиепископом Данилой (Даничић Ђ. Животи краљева и архиепископа српских. Написао архиепископ Данило и други. Загреб: Светозар Галац, 1886. С. 107–114). Л. Мавроматис (Mavromatis L. La fondation… P. 35) предложил позднейшую дату, поскольку он сомневался, что Милутин мог начать военные операции немедленно после прихода к власти.

757 Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit / Erstellt von E. Trapp et alii. Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, 2001. CD-ROM. No. 21436.

758 Ласкарис, М. Византиске принцезе у средњовековној Србији: Прилог историји византискосрпских односа од краја XII до средине XV века. Београд: Књижарница Ф. Баха, 1926. С. 53–82.

759 Даничић Ђ. Животи краљева и архиепископа… С. 132–138; Ковачевић Љ. Светостефанска хрисовуља краља Стефана Уроша II Милутина // Споменик Српске краљевске академије. 1890. № 4. С. 2–9; Живојиновић М. Историја Хиландара I: Од оснивања манастира 1198 до 1335 године. Београд: Просвета, 1998. С. 212–220.

760 «Милостию Б(о)жиѥю и м(о)л(и)твами угоднику его Симеωна и Сави, ихь же корене с(ве)та азь грѣшнии ωтрасль ѥсмь» (Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. Књ. 1, 1186–1321 / Под ред. В.Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик. Београд: Историјски институт, 2011. С. 516).

761 Симеон и Сава упоминаются в санкциях следущих грамот: о кельи св. Петки в Тморани, 1300 г. (Зборник средњовековних ћириличких повеља… С. 333), Общий хрисовул монастырю Хиландару, 1303–1304 гг. (Там же. С. 384, 386), Святостефанский хрисовул, 1313 г. (Там же. С. 469)

762 Молитвы Симеона и Савы как гарант получения престола в: хрисовуле пиргу Хрусии, 1313–1314 гг. (Там же. С. 439), Договоре о ските Троицы, 1317–1321 гг. (Там же. С. 516), использования выражения «молитвы святых родителей» в схожем контексте - в Святостефановском Хрисовуле, 1313 г. (Там же. С. 458).

763 Хрисовул краля Милутина кельи св. Савы в Кареях, 1317–1318 гг. (Там же. С. 486)

764 Там же. С. 380

765 Марјановић-Душанић С. Молитве светих Симеона и Саве... С. 242–245.

766 Зборник средњовековних ћириличких повеља... С. 380.

767 Новаковић С. Два прилога к српским старинама // Гласник Српског Ученог Друштва. 1875. № 61. С. 358.

768 Например, в хрисовуле краля Стефана Милутина об адельфатах для карейской келии (1316–1318) (Живојиновић Д. Интерполисана хрисовуља краља Милутина за Карејску келију Светог Саве //Стари српски архив. 2006. № 5. С. 19; Зборник средњовековних ћириличких повеља... С. 516).

769 Ćurčić S. The Nemanjić Family Tree in the Light of the Ancestral Cult in the Church of Joachim and Anna at Studenica // Зборник радова византолошкого института. 1973. № 14–15. С. 191–195.

770 Николић Р. Натпис на Краљевој цркви у Студеници // Саопштења. 1970. № 9. С. 77.

771 Мирковић Л. Типик архиепископа Никодима // Типик архиепископа Никодима. Књига друга / Под ред. Ђ. Трифуновић. Београд: Чигоја штампа, 2007. С. XXXI–XXXIII.

772 Там же. С. 15а–15б.

773 Там же. С. 14б.

774 Војводић Д. Прилог познавању иконографије и култа св. Стефана // Зидно сликарство манастира Дечана... С. 544–563 (особ. 544–547).

775 Подробнее о датировке и заказе см. Марковић М., Hosteter W. T. Прилог хронологиjи радњт и осликавања хиландарског католикона. Хиландарски зборник. 1998. № 10. С. 201–220.

776 Подробнее см. Đurić V. Les portraits de souverains dans le narthex de Chilandar. L’histoire et la signification // Хиландарски зборник. 1989. № 7. С. 109–112.

777 Подробнее об обстоятельствах провозглашения сербского царства Стефана Душана см. Пириватрић С. Улазак Стефана Душана у Царство // Зборник радова византолошкого института. 2007. № 44. С. 381–406.

1 ... 30 31 32 33 34 35 36 37 38

	Монография Санкт-Петербург Монография предназначена в первую очередь для научных работников, аспирантов, а также для тех, кто интересуется развитием современной...		Избранные работы Книга предназначена для семиологов, литературоведов, лингвистов, философов, историков, искусствоведов, а также всех интересующихся...
	Учебник для вузов Книга предназначена студентам, аспирантам и преподавателям вузов. Адресуется также профессиональным политикам и политологам, будет...		Учебник для вузов Книга предназначена студентам, аспирантам и преподавателям вузов. Адресуется также профессиональным политикам и политологам, будет...
	Рунг Эдуард Валерьевич Греко-персидские отношения: Политика, идеология,... Книга предназначена для специалистов в области антиковедоведения и международных отношений, преподавателей и студентов гуманитарных...		Тесты и ситуационные задачи по теме «Налог на прибыль организаций» Учебное пособие предназначено для всех финансово-экономических специальностей и вузов и может быть использовано студентами, магистрантами,...
	Методическое пособие для заместителей директоров по учебно-воспитательной... Методическое пособие предназначено для руководителей учреждений дополнительного образования, а также специалистов, ведущих мониторинговую...		Е. Б. Лупарев Кандидат юридических наук, доцент Учебное пособие предназначено для системы последипломного образования специалистов в области общественного здоровья и управления...
	Автор адресует книгу тем, кто хотел бы самостоятельно изучать иностранный... Книгу написанную живым языком в манере беседы (с изменениями и дополнениями сделанными автором для русского издания), с интересом...		Актуальные вопросы современной науки Мационных технологий, технических наук, филологии и истории, искусствоведения, педагогики и политологии, экологии и психологии. Сборник...

Монография предназначена для историков, антропологов, культурологов, искусствоведов, а также всех, кто интересуется Средневековьем и историей религии

Похожие: